Pojava ideja i mapa koje predviđaju formiranje posebne hrvatske federalne jedinice u Bosni i Hercegovini ponovo je otvorila političke tenzije u regionu i stavila pitanje unutrašnjeg uređenja zemlje u fokus javnosti.
Dok se iz pojedinih krugova u Zagrebu takvi predlozi predstavljaju kao pokušaj uspostavljanja ravnoteže između tri konstitutivna naroda, u Republici Srpskoj se na svaku promenu postojećeg ustavnog poretka gleda kao na neprihvatljiv scenario.
Predstavnici iz Republike Srpske ističu da je Dejtonski mirovni sporazum jasno definisao granice i unutrašnju strukturu Bosne i Hercegovine, te da se one ne mogu menjati bez saglasnosti svih strana potpisnica.
Prema njihovim stavovima, Republika Srpska prihvata samo ono što je dogovoreno u Dejtonu 1995. godine, uz poruku da su te odredbe „minimum ispod kojeg se ne ide“.
Takođe se naglašava da Federacija BiH ima svoje unutrašnje probleme u funkcionisanju i odnosima između naroda, te da njihovo rešavanje treba da ostane unutar tog entiteta, bez prelivanja na Republiku Srpsku.
U javnosti se ponovo otvara rasprava o tome da li bi eventualno preuređenje Federacije BiH moglo dovesti do novih političkih zahteva i promene odnosa snaga u celoj zemlji, što dodatno podiže tenzije u ionako složenim međunacionalnim odnosima.
