Nekadašnji komandant specijalne jedinice „Vukovi sa Drine“ i bivši komandant 72. specijalne brigade, Milan Jolović Legenda, govorio je za Informer povodom promocije svoje knjige „Vuk u ratnoj priči“, održane u biblioteci „Božidar Knežević“ u Ubu.
Tom prilikom osvrnuo se na ratna iskustva, položaj srpskih boraca tokom ratova devedesetih godina, kao i na događaj u kojem je učestvovao u izvlačenju generala Ratka Mladića iz neprijateljskog okruženja.
Govoreći o motivima odlaska u rat, Jolović je istakao da pripadnici njegove generacije oficira nisu bili vođeni mržnjom ili nacionalnom isključivošću.
„Na Vojnoj akademiji učili smo da emocije poput straha i mržnje ne smeju da upravljaju komandantom. U rat sam otišao vođen dužnošću, a ne bilo kakvim ličnim animozitetima“, rekao je Jolović.
Prema njegovim rečima, srpski vojnik kroz istoriju pokazivao je izuzetnu hrabrost i odanost svojim komandantima.
„Najveća motivacija za vojnika jeste lični primer starešine. Komandant koji deli sudbinu svojih ljudi uliva poverenje i podiže moral jedinice“, naveo je on.
Jolović je potom opisao događaj iz rata u Bosni i Hercegovini, kada je, kako tvrdi, učestvovao u akciji izvlačenja generala Ratka Mladića nakon što se našao u neprijateljskom okruženju tokom borbenih dejstava.
„Dobili smo hitan poziv i krenuli u potragu. Nakon probijanja kroz teren uspeli smo da uspostavimo kontakt sa generalom i njegovim obezbeđenjem. Tada sam ga prvi put upoznao. Nakon uspešno izvršenog zadatka unapređen sam u čin kapetana“, prisetio se Jolović.
Govoreći o današnjem pogledu mladih na ratove devedesetih, ocenio je da postoji nedovoljna informisanost i različita tumačenja istorijskih događaja.
„Mladi često nemaju dovoljno prilika da čuju iskustva ljudi koji su neposredno učestvovali u tim događajima, zbog čega se neretko suočavaju sa različitim i suprotstavljenim interpretacijama prošlosti“, rekao je on.
Jolović je takođe govorio o procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, navodeći da je za trajni dijalog potrebno objektivno sagledavanje svih strana i događaja iz ratnog perioda.
Na kraju razgovora osvrnuo se na teret komandne odgovornosti u ratnim okolnostima.
„U kriznim situacijama odluke se donose brzo i pod velikim pritiskom. Najvažnije je sačuvati prisebnost i biti uz svoje ljude. Smatrao sam da komandant mora da deli sudbinu vojnika kojima komanduje“, zaključio je Jolović.
