Predsednik SAD Donald Trump upozorio je da bi Kuba mogla biti sledeća na udaru američkog pritiska, dok vlasti u Havana istovremeno nude milijarde dolara odštete za imovinu američkih kompanija nacionalizovanu nakon revolucije 1959. godine.
Tramp je naglasio vojnu moć Sjedinjenih Država i poručio da je „Kuba sledeća“, dok kubanske vlasti pokušavaju da ublaže tenzije nudeći kompenzaciju za oduzetu imovinu velikih kompanija poput ExxonMobil, Chevron, Hilton Hotels & Resorts, AT&T i Bacardi. Procene govore da bi za isplatu bilo potrebno najmanje devet milijardi dolara.
Evropski mediji ocenjuju da je ova ponuda pre svega pokušaj da se smanje tenzije i izbegne potencijalna intervencija, posebno imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju na ostrvu. Stanovništvo se suočava sa nestašicama struje, hrane i lekova, što je posledica dugogodišnjih sankcija, ali i unutrašnjih ekonomskih problema.
Kubanski predsednik Miguel Díaz-Canel poručio je da je Kuba spremna za razgovore sa Sjedinjene Američke Države, pa čak i za američke investicije u domaće kompanije. Ipak, naglasio je da ti pregovori ne podrazumevaju promenu političkog sistema i jednopartijske vlasti.
Sa druge strane, američki državni sekretar Marco Rubio istakao je da ekonomske reforme moraju ići ruku pod ruku sa političkim promenama. Kritički je upitao ko bi ulagao milijarde u zemlju sa, kako je naveo, neefikasnim sistemom upravljanja.
Potencijalni investitori, posebno oni kubanskog porekla u Florida, poručuju da bi kapital mogao da krene ka ostrvu samo uz jasne pravne garancije i stabilniji politički okvir.
Ipak, i dalje nije jasno šta je tačno Tramp mislio pod izjavom da je „Kuba sledeća“, koju je izneo na skupu biznismena i investitora u Miami, ostavljajući prostor za različita tumačenja njegovih namera.
