Pred nama je veoma naporno leto: Najnovija prognoza najavljuje situaciju kakva u Srbiji još nije zabeležena.
U eri klimatskih promena, sve je manje mesta na Zemlji koja su pošteđena ekstremnih vrućina.
Dok nam leto i visoke temperature još uvek deluju daleko, u Indiji već besni prvi ovogodišnji toplotni talas, sa temperaturama koje prelaze 40 stepeni Celzijusa. Istovremeno, na drugom kraju sveta, Los Anđeles se priprema za nalet vrućine koja bi, sa više od 35 stepeni, mogla oboriti rekorde. Slično vreme beleži se i u Južnoj Africi.
U svetu koji se sve više zagreva, pitanje više nije da li će ekstremna toplota stići, već kada i koliko dugo će trajati. Istovremeno, postavlja se i pitanje – kako se ljudi prilagođavaju ovakvim uslovima?
Nova globalna studija potvrđuje ono što mnogi već osećaju tokom vrelih dana: ekstremne temperature značajno otežavaju čak i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti poput hodanja ili čišćenja, čineći ih ozbiljnim izazovom.
Drugim rečima, klimatske promene menjaju granice naše izdržljivosti – posebno kod starijih osoba.
Istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Državnog univerziteta Arizone i Univerziteta u Sidneju u saradnji sa organizacijom The Nature Conservancy, pokazuje da se broj sati tokom kojih su ljudi izloženi opasnim vrućinama udvostručio od sredine prošlog veka.
Za razliku od ranijih studija koje su merile samo subjektivni osećaj toplote, ovo istraživanje se fokusiralo na to koliko fizičke aktivnosti ljudsko telo može bezbedno da izdrži u uslovima visokih temperatura i vlažnosti.
Analizom podataka prikupljenih između 1950. i 2024. godine, utvrđeno je da danas mladi ljudi imaju dvostruko više sati godišnje tokom kojih im vrućina ozbiljno ograničava normalan život, u poređenju sa periodom od 1950. do 1979. godine.
To znači da čak i zdrave osobe teže obavljaju uobičajene aktivnosti, poput penjanja uz stepenice tokom najtoplijih dana.
Na globalnom nivou, broj ovakvih „rizičnih sati“ porastao je sa oko 25 godišnje tokom pedesetih godina na približno 50 u poslednjoj deceniji.
Ipak, najveći teret podnosi starija populacija, koja teže reguliše telesnu temperaturu. Osobe starije od 65 godina danas imaju oko 900 sati godišnje tokom kojih je bezbedna fizička aktivnost ograničena, dok je sredinom prošlog veka taj broj iznosio oko 600 sati.
Drugim rečima, stariji ljudi sada provode više od mesec dana godišnje u uslovima koji ozbiljno otežavaju svakodnevni život.
Dok su mlađi izloženi ovakvim rizicima svega nekoliko dana godišnje, stariji se suočavaju sa njima tokom više od 10% godine, a u tropskim krajevima čak i do trećine vremena.
Kako globalno zagrevanje napreduje, godine postaju sve toplije i ekstremnije, sa sve ozbiljnijim posledicama po zdravlje ljudi.
Tokom 2024. godine, koja je bila najtoplija do sada, više od 43% mlađih i gotovo 80% starijih ljudi širom sveta iskusilo je uslove u kojima su vrućina i vlaga značajno ugrožavali svakodnevni život.
Iako klima uređaji, bolja infrastruktura i zaštita na radu mogu ublažiti posledice, takvi uslovi i dalje nisu dostupni svima – čak ni u razvijenim zemljama.
Sa rastom i starenjem svetske populacije, sve veći broj ljudi biće izložen dužim periodima opasnih vrućina, posebno u regionima poput podsaharske Afrike i južne Azije.
Naučnici upozoravaju da su ove promene nastale već pri porastu globalne temperature od nešto više od jednog stepena, što jasno ukazuje na ozbiljnost problema.
Zbog toga apeluju na hitno smanjenje emisije štetnih gasova kako bi se usporilo dalje zagrevanje i ublažile posledice koje ekstremne vrućine donose.
