Masovno ubistvo koje se dogodilo 27. jula 2002. godine i danas izaziva jezu. Tog kobnog dana, Dragan Čedić ubio je sedam osoba, a četiri ranio, ostavljajući za sobom tragediju koja nikada neće biti zaboravljena.
Jedan od retkih preživelih je Đorđe Ristić, koji je tada imao samo 16 godina. Te noći izgubio je majku i tri sestre, a i sam je teško ranjen.
Sećanja na zločin, kako kaže, nikada ne blede.
„Te večeri trebalo je da izađem u grad. Video sam ga kako prolazi kolima. Nisam ni slutio šta će se dogoditi“, priseća se Đorđe.
Napadač je najpre otišao u bilijar klub, a zatim u kuću gde je živela njegova bivša supruga Biljana, Đorđeva sestra, koja ga je ranije napustila zbog nasilja. Tamo je ubio više članova porodice i prijatelja.
Đorđe sa tugom govori o svojim sestrama, posebno o najmlađoj Jeleni, za koju tvrdi da je mogla da preživi da je pomoć stigla na vreme.
„Bila je puna života, uvek spremna da pomogne svima. Najviše me boli što je mogla da ostane živa“, kaže on.
Nakon krvavog pira, napadač je došao i do njihove kuće.
„Bilo je leto, vrata su bila otvorena. Ušao je i počeo da puca. Stao sam iza vrata kupatila i tada su me pogodili. Pao sam na kolena i shvatio da sam ranjen“, priča Đorđe.
On je zadobio teške povrede, uključujući metak u kičmi. Njegov otac je takođe ranjen dok je pokušavao da se spasi.
„Osetio sam kako mi gore leđa, nisam znao šta se dešava. Kad sam video krv na rukama,
shvatio sam da sam pogođen“, opisuje trenutke nakon pucnjave.
U bolnici su ih razdvojili, a Đorđe nije znao da li mu je otac preživeo.
„Prvo sam pitao za njega. Za majku nisam morao – znao sam“, kaže.
Otac je preživeo nakon teške operacije, ali je do kraja života imao posledice. Preminuo je pre nekoliko godina, a Đorđe danas živi sam u kući u kojoj se tragedija dogodila.
Napadač je nakon zločina izvršio samoubistvo, a njegovo telo pronađeno je tek više od mesec dana kasnije, zajedno sa oružjem i oproštajnim pismom.
Danas, Đorđe poručuje svima da cene ono što imaju:
„Budite srećni ako imate porodicu, nekoga da vam kaže dobro jutro ili laku noć. To su stvari koje ja više nemam.“
