Intimna svedočenja o braku Tita i Jovanke Broz otkrivaju porodične sukobe, zabranjenu želju za decom i nepoznate detalje iz života u Užičkoj ulici.
Svedočenja crtaju dve potpuno suprotne slike Jovanke Broz. Dok Milovan Đilas tvrdi da je trpela Tita i nije smela da ima decu, unuka je pamti kao brižnu i posvećenu osobu. Branko Broz dodaje detalje o porodičnoj distanci i privatnom životu u Užičkoj ulici
Iako je epoha njihove moći odavno završena, Josip Broz Tito i Jovanka Broz i dalje intrigiraju javnost, posebno zbog svog zajedničkog života. Savremenici su imali različita mišljenja o najmoćnijem paru bivše Jugoslavije, a list Nada je svojevremeno objavio neka od njih:
„O životu vodećih ličnosti jugoslovenske političke scene malo se znalo u posleratnom periodu. Osim protokolarnih vesti i službenih nastupa, sve drugo događalo se van očiju javnosti. Tek u poslednje vreme ponešto iz života naših ‘ličnosti s vrha’ izranja iz magle i postaje dostupno građanima“, pisalo je u aprilu 1990. godine, u tekstu u kojem su u glavnim ulogama bili Jovanka i Tito.
Milovan Đilas o Jovanki Broz
„Dok sam ja bio funkcioner, Jovanka se nije mešala ni u rasprave, a kamoli u odlučivanje. Njena domena bila je dom i muž Josip: sa njom je oko Tita vladala urednost i savesnost. Tito je prema njoj znao biti osoran i ciničan pred drugima – Jovanka je trpela, ćutljiva i postiđena.
Titovi sinovi je nisu ni marili ni voleli, mada ona ni s njima nije imala sukoba. Stariji Žarko je delovao divljački, dok je dečak Miša bio uvređen. Jovanka se brinula o dvema mlađim sestrama i pomogla im da se školuju i započnu svoje živote, ali nije ih favorizovala, iako je mogla.
Želela je da ima decu, ali Tito se nije složio – smatrao je da ona nema sreće s decom, a možda nije želeo ni dodatnu odgovornost. Jovanka je, piše Đilas, „izgorela i usahla pored Tita“…“
Svedočenja Brozovih
O Jovanki Broz govori i Titova unuka, Zlatica Broz, u intervjuu za časopis Intervju:
„Dedek i teta Jovanka su, baš isticanjem porodičnih okolnosti, za nas bili prava porodica. Teta Jovanka, kako smo je zvali, na svoj način brinula je posebno o meni, kao devojčici, i mom odrastanju. U njoj sam gledala ženu koja mi je bila izuzetno lepa, i volela sam što mi šije haljinice od svojih haljina i materijala.
Ona je istovremeno oblikovala moj ukus, razvijala ljubav prema lepoti i učila me mnogo čemu što svaka devojčica treba da zna. U tom periodu teta Jovanka mi je bila jako bliska i draga, jer me je razumela i pomogla mi da rešim neke probleme koje sam imala kao devojčica.
Mogla mi je objasniti mnoge stvari na način koji mi je bio blizak i jasan. Moje druženje s njom, budući da sam bila jedina devojčica u toj sredini, bilo je vrlo blisko i lepo, i takvo mi je ostalo u divnoj uspomeni.“
