ovi mađarski premijer Péter Magyar ocenio je da bi European Union trebalo da pre prijema Ukrajine u članstvo prvo ispuni ranija obećanja data državama Zapadnog Balkana, upozoravajući da bi u suprotnom mogla da izgubi kredibilitet u regionu.
U intervjuu za austrijsku agenciju APA, Mađar je poručio da zemlje koje godinama sprovode reforme i usklađuju zakonodavstvo sa evropskim standardima ne bi smele da budu zanemarene.
– Kada je reč o proširenju, smatram da Evropska unija najpre treba da primi one države koje se već dugo pripremaju za članstvo, koje su prihvatile brojne obaveze i kojima su godinama davana obećanja – rekao je mađarski premijer.
On je upozorio da bi ignorisanje Zapadnog Balkana moglo ozbiljno da oslabi poverenje regiona u evropske institucije.
– Stabilnost i bezbednost Balkana nisu važne samo za taj region, već i za celu Evropu. Zato je važno da EU prvo ispuni ono što je već obećano državama koje godinama čekaju na članstvo – istakao je Mađar tokom svoje prve zvanične posete Austriji u svojstvu premijera.
Govoreći o mogućem prijemu Ukraine u EU, Mađar je rekao da je taj proces još veoma daleko i da se ne može očekivati u skorijem periodu.
– Ukrajina sigurno neće sutra ili prekosutra postati članica Evropske unije. Ako do toga uopšte dođe, to se ne može očekivati pre naredne decenije – rekao je on.
Dodao je i da svaka država kandidat mora proći iste procedure i ispuniti iste kriterijume za članstvo.
– Ne postoje dva različita puta za ulazak u Evropsku uniju. Svako mora da ispuni iste uslove – poručio je Mađar.
Potvrdio je i da Mađarska planira referendum o eventualnom ulasku Ukrajine u EU, ali tek nakon završetka rata sa Rusijom i ukoliko Kijev i tada bude želeo članstvo.
Istovremeno, sve više evropskih lidera poslednjih dana govori o potrebi ubrzavanja evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. Kako je ranije objavljeno, nemački kancelar Friedrich Merz uputio je pismo predsedniku Evropskog saveta António Costa, predsedniku Saveta Evropske unije Nikos Christodoulides i predsednici Evropske komisije Ursula von der Leyen, u kojem je proširenje EU nazvao „geopolitičkom neophodnošću“.
Merc je u tom dokumentu predložio da Ukrajina dobije status pridruženog člana EU, dok bi zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Serbia, dobile status posmatrača u ključnim evropskim institucijama.
U međuvremenu je pet država članica EU — Austria, Czech Republic, Italy, Slovakia i Slovenia — predložilo postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva.
U zajedničkom non-pejperu navodi se da bi kandidati koji pokažu visok nivo usklađenosti sa evropskim zakonodavstvom i napredak u oblasti vladavine prava mogli postepeno da dobijaju pristup pojedinim sektorima tržišta EU.
Autori dokumenta upozoravaju da među državama kandidatima raste zamor od reformi, ali ocenjuju da bi postepena integracija mogla da bude snažan podsticaj za nastavak evropskog puta regiona i dodatno smanji uticaj drugih svetskih sila na Zapadnom Balkanu.
