Dženan Ćišić otišao u Nemačku na tri meseca – ostao deset godina
Foto: Youtube Printscreen/Srećko Stipović
Dženan Ćišić je 2014. godine, kada su poplave pogodile Centralnu Bosnu, otišao u Nemačku na bauštelu planirano na tri meseca. Ipak, boravak se pretvorio u deset godina.
Bivši harmonikaš je tada imao svoj bend i svirao po kafanama, a u isto vreme je pokušavao da reši i stambeno pitanje, šaljući ponude na oko 75 aukcija.
Dženan Ćišić Foto: Kurir Televizija
Na jednoj od njih pobedio je i kupio kuću u okolini Lajpciga za 3.500 evra. Iako stara, kuća je danas dom čija se vrednost višestruko uvećala. Srećom, u kući je pronašao blago i dragocenosti koje su mu omogućile da pokrije sve troškove obnove.
Kuća u Nemačkoj Foto: Printscreen YouTube/Srećko Stipović
Dženan je čak odveo i svoje roditelje u Lajpcig, gde danas rade i žive.
– „Slučajno sam ostao u Nemačkoj. Tada nisam imao ni papire ni dozvolu. Vremenom su se nizale ponude za posao. Prvi posao bio je bauštela – ono što retko ko želi ili može da radi. Rekao sam da nemam novca, a odgovorili su mi: ‘Zaradićeš.’ Nemam papire? Nema veze. Ne znam jezik? Nije važno. Imaš leđa, ćuti i radi.“ – priseća se Dženan.
Dodaje da je nakon dobijanja papira počeo da radi u restoranu, a upoznao je i ženu iz Bosne koja mu je pomogla da se snađe. Kada je naučio nemački, snalaženje više nije bilo problem.
Kupovina kuće za 3.500 evra
– „Nisam mogao da plaćam kiriju, hteo sam stan. Kredit nisam mogao da uzmem iz verskih razloga, a da pozajmim toliki novac nisam mogao. Rekao sam da ću uzeti nešto srušeno, ali čak je i to bilo preskupo. Na internetu sam saznao za aukcije i počeo da šaljem ponude. Poslao sam oko 75 ponuda“ – priča Dženan.
Kada je krenuo na posao, zazvonio mu je telefon – javila se žena rečenicom: „Čestitam, pobedili ste na aukciji.“
– „Rekla mi je da je kuća prošla po toj ceni. Smeće, blato, ali i blago – sve je pripalo meni. Počeo sam da čistim i radim. Tog dana sam morao da obavestim firmu da ne mogu da dođem na posao, morao sam da se smirim“ – priseća se Dženan.
Kuća je bila prazna jer je prethodna stanarka, koja je preminula pre tri godine, bila strastveni sakupljač starih stvari i nije želela da išta baci, što je rezultiralo ogromnom količinom smeća.
– „Meni nije bio problem da sve to uklonim. Bilo je oko 40 kubika smeća. Komšije Nemci su mi pomagali, jer ni njima nije bilo drago da tako stoji. Nije se moglo ni pogledati koliko je smeća bilo. Odem noću da radim, preko dana čistim – tako sam radio 11 meseci. Nije se moglo ući u kuću, vrata se nisu mogla otvoriti. Zvao sam oca i rekao mu da je sve super, ali da ima mnogo smeća. Toliko da sudski veštak nije mogao da nađe ni sat za vodu“ – dodaje Dženan.
