“Znam da moja situacija nema izlaz, volim svoju ženu, ali znam i da će biti kraj sa nama dvoma kad joj budem rekao”
Njegovu ispovijest donosimo u potpunosti:
Bio sam u intimnoj vezi sa svastikom, koja mi se dugo udvarala, i na kraju sam popustio, a ona je ostala trudna. Sa suprugom već deset godina ne uspijevam da dobijem dijete, prošli smo i tri VTO postupka.
Svjestan sam da je moja situacija bez izlaza. Volim ženu, ali znam da će naš brak završiti onog trenutka kada joj to priznam. Kako da joj to kažem na što blaži način, kako da je što manje povrijedim? – upitao je anonimni muškarac za Ženu.rs.
Ovo je jedna od situacija u kojoj ne postoji način da sve prođe bez bola. Može se izabrati zreo, odgovoran i dostojanstven pristup – ali ne i bezbolan. Patnja je već prisutna, ne samo zbog samog čina, već i zbog svega što ga okružuje: deset godina braka, tri VTO pokušaja, nada, razočaranja i zajednička želja za detetom. To je i ranije bila osetljiva tema, a sada će biti dodatno ranjena.
Prvo pitanje koje sebi treba da postavite jeste motiv – da li istinu govorite zato što prihvatate odgovornost ili zato što želite da rasteretite sopstvenu savest? To nije isto. Ako je poenta da vama bude lakše, fokus je i dalje na vama. Ako je namera da partnerki omogućite da zna istinu i sama odluči o svom životu, tada je reč o odgovornosti. To možda neće doneti oproštaj, ali donosi poštovanje.
Ne postoji formulacija koja ovakvu vest može učiniti bezbolnom. Ipak, možete izbeći dodatnu štetu tako što se nećete opravdavati, umanjivati ono što se desilo niti prebacivati krivicu. Alkohol, provociranje ili dugogodišnja frustracija zbog neplodnosti ne smeju postati izgovori. Potrebno je jasno stati iza svog postupka, bez relativizacije. Umesto rečenica poput „Desilo se“ ili „Bio sam slab“, poštenije je reći: „Doneo sam pogrešnu odluku koja će te povrediti i izdao sam tvoje poverenje.“
Važno je i kako birate trenutak. To se ne izgovara usput, u jeku svađe ili kao odgovor na drugo pitanje. Potreban je miran i siguran prostor, bez publike i dramatizacije. Kada istinu iznesete, budite spremni na svaku reakciju – bes, šok, tišinu ili distancu. Na to nemate uticaj. Vaš zadatak tada nije da se branite, već da prihvatite posledice. Ako želite i najmanju šansu za opstanak odnosa, moraćete da podnesete njenu reakciju bez napada i manipulacije.
Postoji i dodatna dimenzija – trudnoća čini situaciju trajnom. Ovo više nije samo prevara, već i dete koje dolazi. Istina će kad-tad izaći na videlo, a skrivanje bi nanelo još dublju štetu. Ako već postoji prostor za integritet, on je u tome da istinu čuje od vas, a ne od drugih.
Suštinsko pitanje nije samo kako da je manje zaboli, već i da li ste spremni da prihvatite mogućnost da ode. Voleti nekoga ponekad znači dati mu pravo da vas napusti. Možda će odlučiti da prekine odnos, možda da pokuša da razume – ali ta odluka nije u vašim rukama.
Najblaži pristup ne znači ublažavanje reči, već iskrenost bez prikrivanja, bez umanjivanja i bez novih povreda. Jasno, direktno i uz potpuno preuzimanje odgovornosti.
U ovakvim okolnostima bol se ne može izbeći. Ono što možete jeste da ne produbljujete ranu pokušajima da ublažite ili prikrijete ono što se dogodilo. To je u ovom trenutku najviše što možete učiniti.
