Stanija Dobrojević je svojevremeno otvoreno govorila o tome kako izgleda odrastati bez oca, posebno u osetljivom periodu detinjstva. Poznato je da je još kao devojčica ostala bez oca Dragana, a njena bliskost sa majkom Slavicom i bratom Sanijem kroz godine je bila očigledna.
O svom ocu ne govori često, jer je to za nju i dalje bolna tema, ali je jednom prilikom podelila detalje iz perioda kada je imala samo deset godina i izgubila ga tokom rata u Hrvatskoj. Kako je istakla, porodica ni danas ne zna tačno gde je sahranjen niti pod kojim okolnostima je stradao.
Ispričala je da je njen otac bio uspešan ekonomista i politički aktivan, kao i da je poznavao uticajne ljude tog vremena. Kada su ratna dešavanja u Hrvatskoj eskalirala, Stanija je sa majkom i bratom napustila porodični dom u Okučanima, koji je kasnije uništen. Njen otac je ostao tamo.
Dve godine nisu imali nikakve informacije o njemu. Neizvesnost je trajala sve dok nisu dobili vest da je ubijen, što je, kako kaže, potpuno slomilo porodicu. Njena majka tada je bila veoma mlada, brat još dete, a ona na pragu puberteta. Rečeno im je da je sahranjen u masovnoj grobnici, ali tačna lokacija i okolnosti smrti nikada nisu razjašnjeni.
Stanija je takođe priznala da bi njen život verovatno bio potpuno drugačiji da je njen otac živ. Smatra da ne bi imala slobodu da se eksponira u javnosti na način na koji to danas čini, niti bi možda krenula putem kojim je otišla.
Ipak, jedna stvar joj je bila posebno važna – da ostvari cilj na koji se zaklela u očevu čast. Još kao srednjoškolka odlučila je da završi Ekonomski fakultet, i u tome je uspela. Diplomirala je sa najvišom ocenom, uprkos izazovima i preprekama na tom putu.
Kako kaže, to je trenutak u kojem je najviše želela da joj otac bude tu, ali veruje da je, gde god da je, ponosan na nju.
